Opalo lišće, učestale kiše, debele južine, ugodne temperature i naravno čapljinski kestenjar Mustafa, Avdić. Poodavno je on postavio svoj stroj uz rub nogostupa nadomak sportskih objekata u središtu Čapljine. Ako ne kiši, on je tu, odaje ga dim i miris kestena. Mustafa se specijaliziro, ove godine ne peče na otvorenoj vatri, nego u stroju kojeg su skovale ruke nekog visprenog majstora – inovatora. Nema uobičajenog oblačića dima, ali je Mustafa jednako raspoložen za razgovor:
„Nisam ja baš pobornik ovih inovacija, ali došlo vrijeme vidim lakše je pa udario i ja u ove novotarije. Dobro ide. Kupci su uglavnom isti, starija raja, ali ima i mlađih. Nisu samo Čapljinci, svrate i prolaznici za Ljubuški, a dođu i kupci iz kako mi to ovdje kažemo iz Neretve – Metkovića, Opuzena. Oni su mi skoro pedeset posto mušterije“, kaže Mustafa pa govoreći o urodu nastavlja:
„Kesten je bolje rodio nego prošle godine. Međutim, bila suša pa bio na grani, nije ga bilo na zemlji, a onda odjednom opao šta ima ima. Zdrav je, to ja najvažnije. Ja sam se osigurao bit će čitav jedanaesti, a i nešto dvanaestog mjeseca“.
Govoreći o cijeni Mustafa konstatira:
„Cijenu sam pojačao prošle godine. Drž’o sam ja cijenu 10 KM za kilogram, pa mi kolege kestenjari prigovarale – držiš sam po deset i tako… Da ne bi ja ispao crna ovce, podigao sam i ja cijenu na 12 KM. Ljudi kupe koliko im treba, za dvije, tri marke, kako kome treba. Neki kupe i kilo, dva. Navikao ja na ovaj posao, a i ljudi navikli na mene“, kaže Mustafa, uz opasku da bez kestena nema prave jeseni.
{gallery}2021/11/kesten{/gallery}
Tekst i foto: D. Musa